Почина Неда Арнериќ

Kada god pomislim na Nedu Arnerić u meni su pomešana osećanja lepote, bola, bezizlaza, nade, ženske nesigurnosti

Jednom sam, putujući, slušao njen intervju, samo glas, toliko je bilo one skrivene tuge u njoj ali i lucidnosti, da sam danima bio pod utiskom
Šta ona sve proživljava u sebi i sa čim se sve oduvek borila i bori

Bila je jedna od najvoljenijih jugoslevenki, zvezda mnogih filmova, još kao devojčica, i posle, dugo posle
Lepa, obrazovana, a onda godine, umor, preispitivanja, krize, samoća
Neki drugi ljudi, vrednosti, i oni tamni tonovi svakodnevice koji su okupirali njen život, i povlačili je sve više u sebe

Teško da je neko odigrao bolje od Nede razočaranu sredovečnu ženu, kao što je ona odigrala u “Gorkim plodovima”, nestvarno istinito je prikazala strah žene, nemoć da ode od muškarca koji je maltretira i razara u svakom smislu

Zanemeo sam pred tom ulogom, proživljavao je zajedno sa njom, iz epizode u epizodu
Kako je samo iznela tu bol, kao da je igrala sebe

Umesto glume završila je istoriju umetnosti, pravi zaljubljenik u lepotu, koju je i sama stvarala
Bavila se galerijskim poslom, puno čitala, radila na sebi, imala čak i epizodu u politici
Kao da se tražila u svemu, svoje mesto

Da li ga je do kraja našla

Sumnjam

Nažalost nije imala sreće da ima decu, što je naglasila da joj je posebno falilo
I pitanja je da li je imala sa kim da podeli ljubav koju je nosila u sebi

Prošle godine sam je gledao u jednoj lošoj predstavi, u kojoj se mučila, ne znam zašto je uopšte prihvatila
Otišao sam sa pola predstave, nije to za nju, zaslužila je više, bolje
A ne da se maltretira u takvim projektima

Viđao sam Nedu više puta u Knez Mihajlovoj

I kada god bismo se mimoišli u očima bi mi prošla njena sudbina
Prelepe žene, posebne a progonjene 1001 nemirom
Koje skriva od svih
I od koga beži, a nikako konačno da pobegne

Sve do danas…

Kada sam čitao za onaj njen pad sa trećeg sprata
Kao i za borbu sa depresijom i još mnogo čime što je prolazila
Osetio sam duboku žal, kao za nekim najbližim

Posebno osećam takve žene, koje su godinama bile na vrhuncu
Kada se umore
Kada im je dosta svega
A nemaju gde da pobegnu, nađu svoj mir

I pitanje je da li je uopšte više imala poverenja u nekoga
Kada joj je teško, da ga pusti uz sebe

Morala je sve to da podnosi, da se vraća životu uvek iznova

Sve to troši, slama, umara

Da ne pričamo o znatiželjnim pogledima na ulici, komentarima, pritiscima
A i svet koji ide u nekom sasvim drugom pravcu

Neda je do poslednjeg dana bila, i ostala, jedna lepa žena u jednom ne baš lepom društvu i vremenu
Koje ne ume da neguje takve ljude
Već čeka, ili da odu, ili da im se nešto tragično desi
Da bi im bila ukazana posebna pažnja i počast

Ovaj tekst je moj zakasneli buket cveća
Koji nisam stigao da joj uručim

I duboko mi je žao što za to neću imati više prilike

Ne samo ja nego svi mi kojima je draga
Koji je volimo
Koji je osećamo i saosećamo sa njenim bolom

U nadi da će joj bar malo biti lakše

Nismo stigli

Otišla je

Mučila se poslednjih godina beskrajno sa sobom

Neka putuje u miru sa anđelima, bila je anđeo i ostala anđeo

Jedan od najlepših na ovom našem nebu

Забелешка: Преземањето на оваа содржина е дозволено само ако го наведете изворот со задолжително линкување на нашиот домен и оригиналната статија!

Доколку сакате да прочитате повеќе содржини како оваа, препорачуваме да го посетите нашиот портал www.kukuriku.com.mk, а со лајк на нашата фан страна станувате дел нашето многубројно членство facebook.com/Kukuriku.mk/.